EURO 3 standard nije jedini uslov za uvoz polovnih vozila u BiH, već postoji niz drugih pravila o kojima većina bh. građana uopšte nije informisana, pa se apeluje na sve zainteresovane da prije nego što se odluče na uvoz dobro se raspitaju kod stručnjaka ili ovlaštenih uvoznika. Pored EURO 3 norme, koja se odnosi isključivo na ekološke karakteristike automobila i koja je najoštrija, automobil mora da zadovolji još 97 pravilnika koji se odnose na aktivnu i pasivnu sigurnost, masu, dimenzije vozila i slično. Uključeni u proces homologacije nisu ništa uradili da informišu javnost kako ne bi dolazilo do neželjenih scena. EURO 3 norma jeste najrigorozniji uslov, ali nije jedini i pored njega se provjerava masa stvari. Nadležni su plasirali priču takvu da je običan građanin shvatio da je samo to uslov, mada se to odnosi samo na ekološki aspekt homologacije.
EURO 3 standard nije jedini uslov za uvoz polovnih vozila u BiH, već postoji niz drugih pravila o kojima većina bh. građana uopšte nije informisana, pa se apeluje na sve zainteresovane da prije nego što se odluče na uvoz dobro se raspitaju kod stručnjaka ili ovlaštenih uvoznika, pišu Nezavisne novine.
Pored EURO 3 norme, koja se odnosi isključivo na ekološke karakteristike automobila i koja je najoštrija, automobil mora da zadovolji još 97 pravilnika koji se odnose na aktivnu i pasivnu sigurnost, masu, dimenzije vozila i slično.
Bego Hadžić, stručni saradnik za proces homologacije u Institutu za privredni inženjering iz Tuzle, kaže da uključeni u proces homologacije nisu ništa uradili da informišu javnost kako ne bi dolazilo do neželjenih scena.
"EURO 3 norma jeste najrigorozniji uslov, ali nije jedini i pored njega se provjerava masa stvari. Nadležni su plasirali priču takvu da je običan građanin shvatio da je samo to uslov, mada se to odnosi samo na ekološki aspekt homologacije", ističe Hadžić.
On naglašava da pored EURO 3 norme postoji masa stvari koje vozilo treba da ispuni, ali da se nadležni uopšte nisu potrudili da to objasne narodu, tako da se mogu očekivati veliki problemi kojih već na pojedinim prelazima vjerovatno ima, jer ljudi ne mogu da dobiju potvrdu o homologaciji.
Hadžić naglašava da je veliki problem što još pojedini pravilnici, stari preko 30 godina, nisu usaglašeni, tako da se "u čitav proces ušlo na silu".
"Postavlja se pitanje i ko je kontrolni organ u svemu tome, odnosno ko je taj koji kontroliše neku stanicu za tehnički pregled da li je vozilo zaista ispunilo sve uslove", kazao je Hadžić.
U Upravi za indirektno oporezivanje BiH kažu da su ranije više puta upozoravali na značaj informisanja javnosti o procesu homologacije jer postavlja se pitanje šta sa vozilom koje ne može da dobije potvrdu da je homologovano, a ušlo je u carinski postupak.
"Vozilo koje ne dobije potvrdu o homologaciji ne može biti ocarinjeno i onda se postavlja pitanje šta sa takvim vozilom. Vlasnik da bi ga vratio tamo odakle je kupljeno mora sve uraditi kao da uvozi vozilo u tu zemlju, tako da je to veliki problem na koji smo ukazivali", kaže Ratko Kovačević, portparol UIO.
Milenko Jaćimović, predsjednik Udruženja za bezbjednost saobraćaja iz Banjaluke, kaže da je homologacija dobar potez sa aspekta bezbjednosti, te da će samo njena dosljedna primjena dovesti do rezultata, odnosno do bolje bezbjednosti na putevima BiH.
Drago Talijan, direktor "EIB Internationala", kompanije koja je na čelu konzorcijuma za proces homologacije, kaže da sada sve ide bez većih problema, te da od 326 vozila koja su ušla u taj proces, njih dva ili tri nije zadovoljilo pravilnike.
"Ljudi neće da shvate da je EURO 3 najrigorozniji i osnovni uslov za uvoz i da pored njega ima još 97 pravilnika čija provjera se podrazumijeva. Mislim da je čitav posao krenuo kako treba i da jedino ima malih problema kod uvoznika, koji se već rješavaju u hodu", naglasio je Talijan.